Danima niste otišli u WC? Gastroenterolog otkriva tri namirnice koje brzo i lako pokreću creva

Kada danima ne obavite veliku nuždu, javlja se osećaj nadutosti, tromosti i opšte nelagode. U tim trenucima najvažnije je da što pre pokrenete probavu. Dobra vest je da postoje namirnice i napici koji u tome mogu pomoći.

Svako ima drugačije navike pražnjenja creva, a učestalost može varirati u zavisnosti od ishrane i fizičke aktivnosti. Ipak, ako imate manje od tri pražnjenja creva nedeljno, to se, prema podacima Nacionalnog instituta za zdravlje, smatra opstipacijom. Ostali simptomi uključuju tvrdu, suvu stolicu koju je teško izbaciti ili osećaj da creva nisu potpuno ispražnjena.

Žene češće pate od zatvora, kao i starije osobe, ljudi sa gastrointestinalnim oboljenjima i oni koji ne unose dovoljno vlakana i tečnosti.

Dovoljan unos vlakana i vode ključan je za prevenciju zatvora i održavanje redovnog pražnjenja. Međutim, većina ljudi ne unosi dovoljno ni jednog ni drugog, što objašnjava zašto je opstipacija čest problem. Povećanje unosa vlakana i tečnosti može značajno pomoći kada se probava uspori.

„Dijetetska vlakna su važna za ublažavanje zatvora jer povećavaju zapreminu stolice i njen sadržaj vode“, objašnjava dr Sandja Šurkla, gastroenterolog iz zdravstvene ustanove Atlantic Coast Gastroenterology Associates u Nju Džerziju. „To omekšava stolicu i ubrzava kretanje kroz creva.“

Međutim, kako naglašava dr Aditi Stanton, gastroenterolog iz Sinsinatija, vlaknima je potrebna voda da bi delovala. „Ako naglo povećate unos vlakana, a ne pijete dovoljno tečnosti, možete se osećati još nadutije i imati jači zatvor.“

Šta jesti i piti kada nekoliko dana nemate stolicu

Za početak, povećajte unos tečnosti, savetuje dr Stanton. Zatim u ishranu možete uključiti sledeće:

Zašto vlakna i voda pomažu

Vlakna povećavaju zapreminu i mekoću stolice, što signalizira crevima da pokrenu peristaltiku. Postoje dve vrste vlakana, objašnjava dr Šukla. Rastvorljiva vlakna privlače vodu i tokom varenja postaju gelaste strukture, čime usporavaju proces varenja. Nerastvorljiva vlakna povećavaju zapreminu stolice i omogućavaju njen brži prolazak kroz creva.

„Rastvorljiva vlakna, posebno psilijum, imaju najviše dokaza u lečenju hronične opstipacije“, kaže dr Šukla. „Kada crevne bakterije fermentišu rastvorljiva vlakna, stvaraju kratkolančane masne kiseline i gasove koji dodatno podstiču rad creva.“

Određena vlakna, poput psilijuma i inulina, deluju i kao prebiotici, jer podstiču rast korisnih bakterija u crevima. Ženama je potrebno oko 25 do 28 grama vlakana dnevno, a muškarcima 28 do 34 grama. Važno je da se unos povećava postepeno.

Uz vlakna je neophodno unositi i dovoljno vode. U suprotnom, zatvor se može pogoršati.

„Voda pomaže da stolica ostane mekana i lakše prolazi“, kaže dr Šukla. „Ipak, sama po sebi najviše pomaže kod osoba koje su dehidrirane ili generalno ne unose dovoljno tečnosti. Samo povećanje unosa vode bez vlakana obično nije dovoljno za rešavanje zatvora.“

Tri namirnice i napici koji mogu pomoći

Kivi

Istraživanja pokazuju da konzumiranje dva kivija dnevno može biti jednako efikasno kao suplementi psilijuma u ublažavanju zatvora. Kivi je bogat vlaknima i vodom, što ga čini odličnim saveznikom za pokretanje probave.

Suve šljive

Suve šljive su poznat prirodni laksativ. Osim što sadrže vlakna, bogate su i sorbitolom, prirodnim šećernim alkoholom koji se ne razgrađuje u potpunosti tokom varenja. Kada dospe u debelo crevo, podstiče pražnjenje.

Topli napici

Topli napici ujutru, poput kafe ili čaja, mogu stimulisati gastrointestinalni trakt. Kofein podstiče rad creva, a sama toplota napitka može ubrzati pokretljivost digestivnog sistema.

Kada je vreme da se javite lekaru

Obratite se lekaru ako imate zatvor praćen jakim bolovima u stomaku, nemogućnošću ispuštanja gasova, povraćanjem, krvlju u stolici ili naglom promenom navika pražnjenja creva koje se ne vraćaju na uobičajeno stanje, naročito ako imate više od 45 godina.

Lekar će proceniti vašu ishranu, terapije koje koristite i eventualne alarmantne simptome.

Terapija može uključivati povećanje unosa vlakana i primenu osmotskih laksativa bez recepta, ali i dodatne dijagnostičke procedure poput kolonoskopije, naročito ako su simptomi dugotrajni ili složeniji. Kod hronične opstipacije ponekad se primenjuju i lekovi na recept ili terapija za jačanje mišića karličnog dna, piše Nova.rs.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.

(Espreso/Krstarica/DČ)